Trendy Hair Concept

IQ CONCEPT

 

Beograd
  MOB/VIBER/WhatsAPP: 064 /829 49 24

e-mail: vule@reklamni.rs

reklamni materijal   reklamni materijal   reklamni materijal instangram    reklamni materijal pinterest   reklamni materijal tviter     


CASUAL DESIGNER

Pogledajte još...

Još puno će vremena proteći da mnogi brendovi shvate, da ljudi nisu autobusi da nose njihove reklame. To vreme je prošlo i sada je igra na mnogo suptilnijem nivou, jer je inteligencija ljudi na višem nivou. Pogledajte iz svog ugla. Da li ako pored vas prođe desetoro sa majicom "neki sok" da li će uticati na vas da baš naručite taj sok? Da li bi izašli na dejt sa nekim i obukli majicu "neki sok"? To nema više nikakvu vrednost.

casual design bag

 

CASUAL DESIGNER 

CASUAL DESIGNER je komercijalni brend namenjen široj publici, kojoj se obraća sa unikatnim proizvodima, u limitiranim serijama. Prvi proizvod koji predstavljamo su torbe od padobranskog platna. Teme prvih od pedestak kolekcija su "Sav taj marketing" "Beogradske pijace", "Klinika za odvikavanje od brendova". Pored torbi u fazi modeliranja su još neki dizajnerski komadi koji će biti uskoro postavljeni na zasebnom sajtu www.casualdesigner.com 

 

CASUAL DESIGNER BAG

Kako su nastale torbe, možete pogledati u ovom videu, a za svaku torbu iz prve limitirane kolekcije imate opis u daljem tekstu. 

 

 

 

TORBA POSVEĆANA LJUDIMA

Sproveli smo mini istraživanje o navikama ljudi kada su u pitanju torbe. Na pitanje „Zašto ne koristite torbe?“, dobili smo razne odgovore, a neke nismo ni očekivali. Većina kaže da nema naviku, da zaboravljaju, da su im male pa im treba nekoliko kada idu u nabavku, da su im nepraktične i da ne mogu veće da spakuju u tašnu ( žene ), da nemaju gde da ih „stave“ (muškarci ), pa sve do onih prefinjenih esteta, koji ne vole da nose zgužvane, da su im ružne one iz raznih marketa.

Na kraju su potrebe dizajnirali torbu. Da bude jaka, da se ne cepa, da se spakuje na malu površinu. To nam je rešilo padobransko platno, koje je otporno i pakuje se na najmanju moguću površinu. Da bude udobna za nošenje i svakodnevnu upotrebu rešio je dizajn torbe. Da bude ekološki opravdana, rešeno je u maloj težini materijala koji je dugotrajan. Da postane ustaljena navika i svakodnevno upotrebljiva rešio je holder. Na kraju, ne manje bitan je i dizajn, jer ljudi vole da nose lepe stvari. Pošto su torbe za pijacu, za nabavku u prolazu koje su najveća „drama“, prvu kolekciju sam posvetio beogradskim pijacama, možda više priči šta se oko njih danas dešava. Niko nije ostao ravnodušan.

CASUAL DESIGNER je zaštićen proizvod. Kao zaštićen proizvod mora biti obeležen bilo da je reč o komercijalnom ili reklamnom proizvodu.

 

BREND ZA BREND

Suština ideje je da CASUAL DESIGNER bude u osnovi za komercijalnu ponudu i da se samostalno razvija kao brend. Ulaganjem će rasti njegova vrednost, predviđen je kao open space za dizajnere, a sami proizvodi koji budu realizovani ponudiće se široj publici. Vrlo selektivno će se birati proizvodi kako bi se kvalitetom i neobičnim dizajnom popularizovala kod šire punlike U planu je širi spektar proizvoda i svaki će biti reklamno-komercijalnog karaktera.Cene će biti adekvatne onome što krajnji kupac u komercijalnoj opciji dobija kroz kvalitet i dizajn, a 50% niža kada klijent naruči CASUAL DESIGNER kao reklamni proizvod. Time klijent ostavlja utisak da je zaista poklonio vredan poklon.

Za klijente postoji relativno ograničenje. Torba mora da sadrži gumenu crvenu etiketu na kojoj piše Casual Designer i dvobojnu ručku sa kosim crtama u bojama po želji kao prepoznatljivo obeležje brenda. Drugo, klijent ne može previše da utiče na dizajn, osim npr u bojama i poziciji minimalističkog brendiranja. Ako npr vi poželite takvu torbu, ona ne može da se dobije npr teget sa natpisom "neki sok" Nego recimo ovako:


 

KOLEKCIJA "SAV TAJ MARKETING"

Ovo su prvi komadi iz kolekcije koja će biti verovatno i najveća, jer je marketing kao tema uopšteno velika inspiracija.  Pokrivaće digitalni marketing, oglašavanje, marketinške pojmove, IT, jer negde toliko se svi time bavimo, svako na svoju temu, a nemamo ništa svoje po čemu se prepoznajemo. Ok , postoje neke majice, ali kao autor sam hteo da odem malo dalje sa skrivenim značenjima, malo inteligentnijim humorom i sarkazmom, napravim nešto drugačije. da ne bude ono samo da piše "ROI" i to da bude sav fazon. Fora je da se prepoznajemo sa našim torbama kada se negde sretnemo, pa možda i pravimo neke kontakte, umrežavanje. Svaki dizajn je limitirana serija od 100 primeraka. Pozivam Vas da ovu seriju pravimo zajedno. Svako rešenje koje bude prihvaćeno biće potpisano Vašim imenom ili agencijom. Neka to bude vežba i za vaš kreativni um, jer to je jedina vežba koja vam u marketingu treba. POVREMENO POSETITE PONOVO OVU STRANICU I POGLEDAJTE NOVE MODELE!

Autor: M. Vuletić, Član Udruženja likovnih umetnika Diversus Visum


 

KOLEKCIJA "KLINIKA ZA ODVIKAVANJE OD BRENDOVA"

Većina je mišljenja da živimo u vremenu poremećenih vrednosti. Možda je sve počelo od velikih modnih brendova i storilo toliko veliku ovisnost o njima, da je došlo do toga ljudi pronalaze svoje vrednosti kroz brendove i još gore kopije istih. Casual design želi da "Klinika za odvikavanje od brendova" pomogne ovisnicima da se od toga odviknu. Kako je odvikavanje teško kao i svako drugo odvikavanje, u periodu rekovalescencije nudimo im torbe sa omiljenim modnim motivima, motivima njihovih omiljenih brendova.

Ujedno želimo da skrenemo pažnju  na sve kvalitetniji rad domaćih dizajnera, tekstilne industrije, koji osvajaju svet i gde su mnogo više cenjeni nego kod nas. Vremenom težimo da im se pridruži i Casual Designer koji je definisan za ljude koji misle da je većina brendova precenjena jer su masovnom proizvodnjom ubili originalnost, za ljude koji preziru kopije originala, a nisu im bliske ni obične stvari koje ih čine isto tako običnim.  

Autor: M. Vuletić, Član Udruženja likovnih umetnika Diversus Visum


 

 

KOLEKCIJA „BEOGRADSKE PIJACE“

Da bi razumeli kako nastaju kolekcije, pogledajte ove primere. Ovde su predstavljene torbe pijaca koje sam lično doživeo i koje slove za najpoznatije u gradu. Inspirisan sam bio istorijom, namenom, promatranjem ljudi koji tu dolaze da prodaju i kupuju. To je jedna fuzija mojih misli, dok sam otkrivao razne tajne koje svaka pijaca za sebe krije. Uvek, bilo gde da odem, posetim pijacu, jer tu se uvek događa sadašnjost. Najzanimljivije momenat svake pijace na svetu je, što tu vidite kolika je nečija sloboda, koliko se razumeju narod i oni koji ih grade.

Graditelji uvek žele da ostave svoj neki pečat, trag u vremenu, ostvare svoje vizije, pokušavajući da stvore idealan koncept pijace i daju neki okvir u kome bi trebalo sve da bude pod konac i da se savršeno sve uklopi. Sa druge strane je narod, koji kao reka ruši obale i razbija te okvire. To je njihova teritorija, neke vrste slobode koju najbrže osvoje i prilagode sebi, prkoseći graditeljima. Time odišu i pijace u Beogradu, što možete videti na svakoj pijaci.

* Sve navedene ličnosti (savremenici) u tekstu su deo mog života, koje sam poznavao i koje poznajem, nikako posebno izdvojene, tek spomenute kao lični začin, na priče koje su me inspirisale za kolekciju.

Autor: M. Vuletić, Član Udruženja likovnih umetnika Diversus Visum

 

ZELENI VENAC

 

ekoloske torbe

 

Na mestu Zelenog venca, nekada je bilo jezero. Prvu mehanu „Manojlova bašta“ na jezeru otvorio je izvesni Manojlo, koji je na kafani imao limeni venac ofarban u zeleno, pa su svi zakazivali čajanke u „Zelenom vencu“.  Gradske arhitekte su rešile u jednom trenutku da isuše jezero i da na tom mestu sagrade pozorište. Međutim, nije im se dalo, jer je podloga za gradnju bila isuviše meka. Pokušaji izgradnje su propali, a tek 1926. godine je otvorena pijaca, najstarija na Balkanu. Zbog svoje dobre snabdevenosti, nazvana je „Kraljica pijaca“.

Kraljica pijaca je u nekom momentu obnovljena, sa idejom da joj se vrati stari sjaj. Međutim, na nju nisu išli samo po voće, povrće i ostale potrepštine, nego su mnogi išli i da kupe farmerke. „Zelenjak“  je postao nesuđeni centar džins industrije koja je počela da se razvija u Novom Pazaru, uz po koji komad iz Trsta. Tako je Kraljica završila u zadnjem džepu nekih izbledelih farmerki, jer je narod tako hteo. Možda ste mogli uz farmerke, iz kamiona tada da kupite baš tu najlepše lubenice. Tu bi se u sumrak motale sumnjive dame oko prodavaca tih istih lubenica, nudeći im neko svoje zabranjeno voće.

Okolne ulice uzdaha danas ne postoje, pa možda zato nisu više ni te lubenice tako slatke. Farmerke su se preselile u butike, ali mogu još uvek da se nađu. Ne koristi se ni prvi automatski ekspres aparat za fotografisanje, gde smo se kao klinci slikali za „povlastice“ i sa svojim prvim devojkama. Do skora, „Zelenjak“ je bio glavni orjentir za sve koji dolaze u grad, a i za one koji prolaze kroz njega. Raskošne kupole i dalje će biti mesto da prezime golubovi, ostao je uz to još samo uzvik „Super!“ kada bus dođe na vreme.

 

ĐERAM

 

torbe sa stampom

 

Đeram (Stari, Smederevski ili samo Đeram) ima nekoliko verzija priči o poreklu imena, ali najverovatnije je dobio naziv po trošarini, gradskoj carinarnici, koja se tu nalazila. Tu bi dolazili seljani i dovozili svoje proizvode koji bi prodavali građanima. Međutim, da bi ušli u grad, morali su da plate određenu globu, koju je „od oka“ procenjivao državni službenik. Neko se dosetio, pa je tu rampu koja se dizala i spuštala nazvao Đeram, jer im je ta rampa vadila novac iz džepa, kao što đeram vadi vodu iz bunara. Oko Đerma su prvo nastale mehane, gde bi se veselo trošili pazari i gde bi se putnici okrepili pred dugačak put. Tek dvadesetih godina počinje da niče naselje, tridesetih se podižu višespratnice i tu negde između, na kaldrmi, počinju da niču prve drvene tezge, kada nastaje i prva pijaca.

Kada pogledate tramvajske šine, od Opštine Zvezdra, ka Đermu čini se kao da se pri vrhu, tamo negde na Lionu spajaju. Tako je verovatno izgledao i put kojim su dolazili i odlazili ljudi svako svojim poslom. To je verovatno inspirisalo ondašnje vlasti da postave šine i da tuda prođe tramvaj, 1912. godine, što je tada bila jedna od najstarijih tramvajskih trasa u Evropi. Ni dan danas, Đeram pijaca ne prestaje da izaziva vizionare. Govori se, da će biti rekonstruisana po ugledu na aerodrom u Denveru! To verovatno nisu ni sanjali naši preci, dok su u hladna praskozorja čekali sa volovskim konjima na trošarini. Možda ni mi sada ne možemo da sanjamo kakav će Đeram za 100 godina biti, čak i najluđe vizije nam se gube u nekoj perspektivi, ali nekako izgleda da će tramvaj pored Đerma večno prolaziti.

 

CVETKOVA PIJACA

 

stampa na torbama

 

Gazda Cvetko Jovanović, poreklom iz Makedonije, došavši u Beograd, počeo je kao prodavac semenki ispred Pravnog fakulteta, gde je kasnije otvorio i piljaru. Nemiran duhom, kasnije otvara kafanu „Vračarsko polje“, koju su svi zvali „kod Cvetka“. Bila je dosta udaljena od grada, pa je preduzimljivi Cvetko, o svom trošku, dovukao struju i postavio šine, kako bi ćuvena „šestica“ dolazila do njegove mehane. Nije imao sreće u životu Cvetko, ni jedno od njegovo četvoro dece nije preživelo, ali je ostao upamćen kao veliki dobrotvor u narodu. Pomagao je siročad, siromašne sugrađane, od rentiranja sav prihod je išao hramu Pokrova Presvete Bogorodice, kao i Društvu za podizanje hrama Svetog Save. Bez obzira što je zbog svojih dobrotvornih zasluga bio odlikovan Ordenom Svetog Save, što je poklonio deo imanja da se izgradi pijaca, imovina mu je konfiskovana pedesetih godina prošlog veka. Najveća nepravda, koja nije ispravljena do dan danas je to, što su komunisti preimenovali pijacu u Zvezdarsku, što Cvetko nema nijedno obeležje, ni ulicu. Na kraju, sećanje i narod uvek pobedi, te svi i danas zovu pijacu „Cvetkova“

Cvetko za života, svakog posla kojeg bi se dohvatio, taj bi posao procvetao. Napravio je mehanu na mestu, gde je ne bi niko napravio. U to vreme, tu su živeli uglavnom Česi, Nemci, Mađari, pa i izbegli Rusi posle pada carske Rusije, sa kojima su došli i Kalmi. Kalmici su bili mongolsko pleme, koji su još pre drugog svetskog rata bili ujedno i prvi budisti na našim prostorima, koji su u Beogradu sagradili prvu pagodu u Evropi!  Ondašnje stanovništvo je bilo otvoreno, prihvatilo je Kalme koji im nisu bili najjasniji, da li su to Rusi ili Mongoli, pa ne lupajući mnogo glavu na tu temu, zvali su ih jednostavno Kinezi.

Sva ta egzotika, ukrštanje kultura, dubok trag koji je svojim delima ostavio gazda Cvetko, čini da on živi i danas. On je u narodu živ, jer negde kažu da duh prestaje da bude prisutan kada zadnji zaboravi njegovo ime. Gazda Cvetko negde kao da lebdi iznad pijace, u nekom vančulnom svetu,  gde verovatno i dalje trguje, nasmejan,  jer je toliko zadužio mnoge, da mu niko ništa ne može.

 

KALENIĆ PIJACA

 

 

biorazgradivo

 

Vlajko Kalenić je još jedan veliki zadužbinar, koji je zaveštao u dobrotvorne svrhe imanje. Tu je izgrađena 1926. godine pijaca koja i danas po njemu nosi ime. Vlajko je bio obućar, ekonom, koji je to imanje nasledio od oca, a koji je kako kažu, pravio najbolje papuče u Srbiji. U Vlajkovo vreme, zadužbinarstvo je bila časna tradicija. Početkom dvadesetog veka bilo je preko hiljadu zadužbinara, a danas tek nešto više od stotinu. Kalenić pijaca je uvek nekako gravitirala da bude posebna, elitna, za gospodu. Držala se ona skoro čitav vek na kaldrmi koje sada više nema, renovirana je, ali tu izgleda neće biti kraj.

No, ovu pijacu čije su se tezge prenosile sa kolena na koleno, većim delom su činili i oni koji su dolazili na nju. Dolaze tu i oni poznati. Posebno omiljeniji su kod prodavaca bili glumački par Milena Dravić i Gagi Nikolić, kao i mnoga druga TV lica, koje su decenijama gledali na malim ekranima. Tužnim odlaskom Milene i Gagija, se možda završila jedna epoha neke romantičnosti. Ipak, još uvek možete na Kaleniću sresti užurbanu Evu Ras, uvek mudrog i veselog Cacija Mihailovića, egzotičnu Ivon Jafali, te zamišljenog dizajnera Slavimira Stojanovića, koji sa još mnogim drugima čine taj isprepletani umetnički milje svih generacija i profila. Polako i stari salonci u tom kraju gube tu patinu prošlosti, gospoda se sve ređe sreće, tek možda kod Nene u „Prezent“ poslastičarnici, gde se pojede dobar kolač i uz kafu malo odahne. Kalenić danas, gutaju neke nove zgrade, niču okolo neke nove pomodne pet friendly kafeterije, ali ta vibracija nostalgije uvek će biti prisutna kao neka fokusna tačka koja spaja juče, danas i sutra.

 

PALILULSKA PIJACA

  

brendiranje

 

Palilulska pijaca je oduvek bila sebi svojstvena i išla je ispred svog vremena. Nema podatka dovoljno o njoj, osim da je bila prva privatna pijaca koju je „Društvo Mileševac“ otvorilo između dva rata. Bila je poznata po starim zanatlijama, kao i mesto gde su se kupovala burad za kupus od duda, koja su bila najdugotrajnija uz hrastova. Dovozili su ih ih uglavnom iz Perleza i Titela, jer je u to vreme to bio primaran zanat uz uzgajanje svilene bube koje su se gajile baš na dudu. Do pred Drugi svetski rat, tadašnja Jugoslavija je bila peta u svetu po izvozu svile. Međutim, pre pedesetak godina tradicija uzgajanja svilenih buba je nestala, a razlog je bio upravo taj, što su ljudi dali prednost plastici, zbog koje sve danas „boli glava“.

Sve negde ima veze sa pričom i o Palilulskoj pijaci. Još nije prošlo dovoljno vremena da bi sudili da li je sa novom izgrađenom pijacom institucija pijace umire ili vaskrsava neka nova. Istorija pokazuje da su se uvek na kraju pijace prilagođavale narodu, a ne narod pijaci. To se može videti i po nazivima. Recimo, službeno mogu biti pijace Skadarska i Zvezdarska, ali narod će ih oduvek zvati Bajlonijeva i Cvetkova. Možda smo sa Palilulskom pijacom  kročili u neku budućnost koja još nije došla i idemo ka njoj u Spejs šatlu kojeg još uvek nemamo. Malo ko bi voleo da ode to dalje, da se sve na kraju online poručuje, bez biranja i tog divnog osećaja kada staviš novac vrednom seljaku u ispucali dlan.

 

BAJLONIJEVA PIJACA

    

stampa na cegerima

 

Ignjat Bajloni, Jevrejin, rođen u današnjoj Češkoj je našao u Beogradu, što u Americi nije. Zašto je to tako, znaju verovatno bolje hroničari tog vremena , a ostaje zapisano da je negde 1855. godine se naselio u Beogradu, tražeći bolje uslove za život, koje u to doba nije u Americi našao. Na mestu današnje pijace, nekada je bila močvara puna komaraca, a tik uz nju mala pivara koju je Ignjat otkupio. Isušio je močvaru i na tom mestu prvo nastaje kvantaš ( otvorena veletržnica ), pa tek kada su gradske vlasti videle potencijal, postavljena je kanalizacija i betoniran prostor koji grad namenjuje za pijacu lokalnom stanovništvu. Za života Ignjat Bajloni nije uspeo da doživi čast za ugled koji je doneo Beogradu; što svojom vizijom, što silnim nagradama koje su osvojila njegova piva 1900. godine na svetskoj izložbi u Parizu. Tek tridesetak godina nakon njegove smrti, nastala je pijaca, koju su u njegovu čast nazvali Bajlonijeva. Ovde , takođe narod pobeđuje i dalje je tako zove, bez obzira što su je neki manje časni, primenovali je u Skadarska 1946. godine.

Ni na jednoj pijaci ne može se videti toliko raznolikog sveta, što prodavaca, što kupaca. Procenjuje se da Bajlonijeva pijaca danas, snabdeva čak 100 000 ljudi, kako one što žive u centru, tako i one kojima je zgodna u prolazu. Zamislite vreme kada su se kaldrmom do nje spuštali Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Bora Stanković, Žanka Stokić i mnoge druge slavne ličnosti, a pijacu je obišla lično i Margaret Tačer. Danas, uz miris hleba koji lebdi u vazduhu, ostalo je da lebdi još jedno pitanje među prodavcima, a to je „Jel se oženi Mima?“  To je onaj čovek nežne duše, koji se kao balerina „na pjenu od piva“, vrzma tu svakog vikenda.

Tuda, skoro čitav vek, prolaze boemi, vitke balerine, operske dive, pisci, pesnici, glumci, novinari i obični ljudi bez etikete. Bajlonijeva pijaca u senci „Ateljea 212“ je jedan teatar na otvorenom, na kome je večiti žamor i gde čujete kako kantar lupa o krov tezge kada se stavi više.  Tu svako sa lakoćom živi svoju odabranu ulogu u neviđenom spektaklu koji se zove život.

 

BLOK 44 PIJACA

  

reklamne torbe

 

Pijace u blokovima su nastajale kako su nastajali i blokovi. Ona nema neke preterane zanimljive istorijske činjenice, osim da je nastala 1982. druge, četiri godine ranije od završetka izgradnje, bloka 44. Godine 2011. je renovirana, njen glavni marker je pilonska nadstrešnica. Poznata je i po tome, što je tu otvorena prva organska pijaca.

Tih godina kada je nastala pijaca u bloku 44, pojavila se i čuvena igra „Tetris“, što sa prefiksom u prevodu sa grčkog znači četiri. Novi Beograd je nastao kao vizija futurističkog grada, dugo je spavao, a onda kao da je ta pijaca dala neki novi impuls, počeo da se budi. Upravo zbog toga, što je Novi Beograd, projektovan kao neka velika konzola, sve što se na njemu izgradi, lako se uklopi u pejsaž.

Za razliku od ostatka Beograda, Novi Beograd „traži“ da mu se prilagodiš, da ga zavoliš, da živiš u onom trenutku što on tada jeste. Tamo više ne donose novac teški čekići IMT-a, već tanki laptopovi IT strućnjaka, gejmera, influensera. Njihove filozofije života i potrebe u ishrani su uglavnom mimo sveta, pa se tako i pijaca u Bloku 44 nekim njenim novim stanovnicima prilagođava; Od ponude „orgenik“ pijace na koju su ponosni, pa do ponude raznog egzotičnog voća, koje košta kao Katelanova banana. Vreme ipak teče kao i na svakoj drugoj pijaci. Veštine prodavaca i tih digitalnih nomada se konstantno podiže na „next level“. Ta igra traje i trajaće, a ko će pobediti još se ne zna.  

 

ZEMUNSKA PIJACA

 

 

cegeri sa stampom

 

Zemunci su poseban svet za sebe, pa tako je bio i njihov poseban odnos prema pijaci kroz istoriju. Prvi zapisi datiraju još iz XVII veka, gde se navodi da je tada pijaca bila rezervisana samo za sirotinju. Gospodi se espap donosio na prag, a sve najbolje do njih je stizalo zapregama i lađama. Oduvek sa tu znalo šta se od koga kupuje, a posebno se cenila ponuda Nemaca iz Novog Sela koji su prodavali švapski sir, mileram, puter pa čak i kiseli kupus. Iskusni kupci to i dan danas znaju da pronađu.

Do šezdesetih se dovozilo i žito, a redovno u ponudi je bila i sveža riba dunavskih alasa. U neka sigurnija vremena, roditelji su slobodno mogli da ostave decu kod ribarnica, koje su silno zabavljale ribe što su se praćakale u staklenim bazenima. Kao moderna pijaca počinje sa radom 1960. godine. Pedesetak godina kasnije dobija svoje novo lice, gde sa rekonstruisanim fasadama okolnih zgrada, čini jedan od najlepših delova Beograda.  

Oduvek se znalo da se sa zemunske pijace, ide kod Bože na osveženje pod stare platane. Znalo je tu da stane vreme uz priče Raše Livade, Milenka Zablaćanskog, Dragana Jovanovića, Željka Tonšića, Željka Đurovića i mnogih drugih veselih likova, punih priča i anegdota. Redovni „vikend inventar“ su bili i Mario Bralić i Ruža koji su donosili priče sa svojih dalekih putovanja. Oni koji bi došli sa strane, često bi stekli utisak da su kao na drugoj planeti. Jedno je zbog sasvim obične navike, gde zemunci umeju da kažu npr. „da sutra moraju za Beograd“, kao da kreću put daleke Mongolije.  Drugo, tu možete sresti razne egzotične i ezoterične likove, od kojih će te saznati šta vam kažu Zvezde, koji je vaš srećan broj, šta vas u životu očekuje. Neptun, koji kao da je iz izronio u vidu izmaglice iznad reke, inspiriše ljude na sve te opojne priče, sa ovoga i onoga sveta kao nigde drugde. Mnogima se tada dalje i ne ide, pa nije retkost da se za zembiljima do noći ostane. Tu vreme na trenutak staje, a Dunav kao svaka reka sve tragove briše.

 

KOJE SU EKOLOŠKI OPRAVDANE KESE / TORBE?

Ako bi odvojili po strani, šta je po zakonu, šta je obaveza i našu istinsku potrebu da se zaštiti eko sistem i sama planeta, moramo pametno razmišljati. Čak ne moramo ni to, jer su u Evropi urađene razne studije i istraživanja koje su odredile i naš pravac kada smo dizajnirali Casual bag. Studija je pokazala da je najbolje rešenje što dugotrajnija torba.

Kod nas pokušavaju da reše taj problem debljim kesama, koje su samo po nazivu biorazgradive, kako bi bile skuplje , manje se zbog cene kupovale i koristile više puta. One nisu biorazgradive jer in ne uništavaju mikro organizmi, samo se brže razgrađuju u mikroplastiku koja još opasnije zagađuje okolinu.

Papirne kese su još gore rešenje, jer za pet tona papira koja bi zamenila tonu plastičnih kesa, potrebno je poseći oko 60 stabala. Osim gubitka stabala, ugrožava se stanište flore i faune. Po računici papirna kesa ekološki bi bila opravdana ako bi se koristila 48 puta.

Pamučni cegeri, takođe nisu rešenje, jer se samo za proizvodnju jednog cegera, utroši se 1000 ( hiljadu ) litara pitke vode. Zbog toga ekološka opravdanost u odnosu na jednu kesu je, ako se koristi oko 20 godina! To znači da bi se upotreba kesa svih dvadeset godina, tek za isti period izjednačila sa ekološkom opravdanosti jedne pamučne torbe!

Danci su dugim  istraživanjem došli do zaključka, da je jedino ekološki opravdana kesa ili torba koja će dugo trajati. U neku ruku to jeste i ovde ideja.

Izvori za navedene informacije su profesorka Branka Pilić i profesor doktor Dragoslav Stoiljković sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, što možete naći na internetu.

 

ZAŠTO JE CASUAL BAG NAJBOLJE EKOLOŠKO REŠENJE ZA SVAKODNEVNU UPOTREBU?

Nauka je objasnila svoj deo.

-        Što manje koristiti kese bilo kog tipa i upotrebljavati nešto što će duže da traje.

-        Što manje utrošiti energetske resurse u procesu proizvodnje.

-        Zaštiti resurse pijaće vode (pamučne torbe) i zaustaviti uništavanje šuma kao pluća planete. (papirne kese). 

Međutim, nauka nije pristupila multidisciplinarno, u smislu opserviranja ljudskih navika i potreba. Najčešći problem je, da većina jednostavno zaboravi da uz sebe stalno ima neku prikladnu torbu. Marketi nam nude prevelike torbe, koje ne mogu da se sklope ni „za u tašnu“. Kada smo već kod tašne, muškarci je najčešće ne nose, pa gotovo redovno kupuju kese.

CASUAL BAG je svojim dizajnom odgovorio na sve probleme.

TRAJNOST I IZDRŽLJIVOST: CASUAL BAG su od padobranskog platna, koje važi za jedno od najačih i najotpornijih materijala. Šivene su posebnim koncem i nosivosti su oko 16 kg. Ručke, kao najslabija tačka svake torbe, nisu našivene, već su rađene iz jednog dkomada sa ostatkom torbe od padobranskog platna i dodatno ojačane.

EKOLOŠKA OPRAVDANOST: Dugotrajan materijal, lako održavanje, otpornost na fleke. Torba je težine svega 66 grama, što je ekvivalentno težini desetak biorazgradivih kesa. Pravilnom upotrebom može se koristiti preko 3 godine.

SMART DIZAJN: CASUAL BAG je nastao posle dugog testiranja i korišćenja u stvarnoj upotrebi. Testirali smo razne materijale, tražeći najotporniji zbog dugotrajnosti. Proučavali smo razne dimenzije, tražeći idealnu, da može u nju da se komtno spakuje ono što većina svakodnevno kupuje, da bude statički dobro urađena. Važan momenat je i funkcionalnost, da bude praktična u svojoj upotrebi. Ova torba nema ograničenja kada su brendiranje i dizajn u pitanju. Na kraju, najbiitniji je smisao da konzumenti zavole da nose tu torbu i koriste je svakodnevno. Torbi smo dodali opciono holder malih dimenzija sa karabin zakačkom, koja može bilo gde da se prikači. Cilj je da u svakom trenutku neopterećeno bude na raspolaganju korisniku.

ERGONOMIJA: Sigurno vam je poznato da neke stvari koje nosite, izgledaju mnogo teže kada ih nosite u nekim torbama od drugih. Razlozi za to su različiti; težina same torbe, ergonomija, neproporcionalna dimenzija. To je zato što se proizvođači uklapaju prema materijalu, formatu štampe itd. Mi smo to sve zanemarili i napravili torbu u kojoj se pri nošenju pravilno raspoređuje teret. Napravili smo veću torbu širine 50 cm, visine 40 cm, sa visinom ručki od 28 cm (širine 6,5 cm). Zašto? Statički, dokazano je, kada su šire torbe, bolje se raspoređuje teret. Kao što je navedeno, ručke su iz jednog dela, jer našivene pre ili kasnije pod većim opterećenjem se odcepljuju od torbe, zbog najvećeg opterećenja na tačkama gde se spajaju sa torbama. Zbog udobnosti nošenja stavili smo šire ojačane ručke ( ne „seku“ rame) sa dodatnim unutrašnjim ojačanjem.

ZIMSKI REKLAMNI PROIZVODI

REKLAMNI PROIZVODI

Pogledajte detaljnije ovde

USB U OBLIKU PO ŽELJI

silikonski usb

Pogledajte detaljnije ovde

REKLAMNI PEŠKIRI U PUNOM KOLORU

REKLAMNI PEŠKIRI

Pogledajte detaljnije ovde

MAJICE SA ŠTAMPOM

USLUZNO SIVENJE Pogledajte detaljnije ovde

MARAME U TRENDU

MARAME SA LOGOTIPOM Pogledajte detaljnije ovde

LUKSUZNE PARKER OLOVKE

 PARKER OLOVKE

 Pogledajte detaljnije ovde

LUKSUZNI SETOVI ISPOD 10 EUR

LUKSUZNI POKLONI

Pogledajte detaljnije ovde

ROKOVNIK PO ŽELJI

ROKOVNIK PO ŽELJI

Pogledajte detaljnije ovde

ROKOVNICI 2020

ROKOVNICI 2020

Pogledajte detaljnije ovde  

 


DIZAJNIRAMO I PRAVIMO PROIZVODE ZA VAS

Izrada sajtova

Telefon: 064 829 49 24